Дон Кихот и мускетарите <center>Дон Кихот и мускетарите</center><div align="right">На мускетарите, за нашето вечно пријателство</div id="right">
<div align="left">Никако и никогаш да се почувствувам како мускетар. Како Портос учествувам во сите собитија мускетарски, бев еден од нив (и се` уште сум, и за навек ќе бидам!), ама понекогаш интимно се чувствувам како Дон Кихот. И, се` ми се чини напати дека сум токму тој - Дон Кихот! Дон Кихот без Санчо Панса и Дулчинела.
И, еве кај ми станува веќе и сеедно дали сум ја добил или загубил и оваа борба со ветерници.
Веќе почна на овој Дон Kихот да му станува сеедно. Дали замислен или реален (посекако пијан) - остана револуционер. Како Џејмс Дин или како Ленин... Сеедно.
Револуцијата си ги јаде сопствените деца. И новите револуции ќе си ги изедат своите деца. Кралот умре, да живее кралот!</div id="left"> |