Ахх тоа срце!

[Maslinka]

Srceto boli i nekogas saka da se odmori.........

Ja otvoram temava za da porazgovarame za toa kolku znaete za Koronarnata arteriska bolest i za Miokardniot Infarkt - srcev infarkt?

Kako bolest od koja na godisno nivo vo svetot (a i kaj nas koga bi postoela soodvetna statisticka obrabotka) zaboluvaat, a i umiraat najmnogu luge, mislam deka mnogu malku se zboruva.

Znaete li sto vie, vo slucaj koga na nekoj pred vasi oci mu se slucuva infarkt treba da prevzemete?

Isto taka bi sakala da porazgovarme i za lugeto od vasata okolina - ima li nekoj koj sto pominal niz patesetvieto nareceno - Infarkt?

[slasa]

Interesno , obs se pisam so mali bukvi , edna raka e vo gips taka da tipkam samo so edna ,,

pa ne bas infrakt , ali se ima deseno koga srceto saka da iskokne od svoeto mesto , ne na mene ali na lujge vo blizina , od na rabota go odnesov vo bolnica srceto rabotese so 270 udari vo minuta , e sega kako se vika ova na vasiot latinski ,medicinski neznam , ali Ivan sigurno znae vo sto e rabotata , posle slusnav deka povejke pati mu se ima istoto deseno ,
za na kraj da se napravi mala hiruska intervencija ,
'
od cipite se odi so elektrodi do komoriote a isto i od kaj racetye preku veni , so kamera se do toa mesto koje gi predizvikuva tie simptoni , toest nekoj muskul koj so pomos na elektricni puls go usmrtuvatt ,


evo i den denes covekot nema povejke problemi , ova sto go napisav hiruski e 3 do 4 sati rabota ,

[Maslinka]

Moze da bidat mnogu raboti, no mislam deka se raboti za ektopicen predvodnik na srcevata rabota. Namesto toa da go pravi SA cvorot , rabotata ja prevzema drug del od srceviot muskul i ja poremetuva srcevata rabota i frekvencija. No pak velam, moze da se mnogu drugi raboti.
Onaa procedura sto ja opisuvate e t.n. Koronarografija. Na pacientot mu se aplicira kontrast vo krven sad. Kontrastot e sredstvo vo tecna sostojba koj e vidliv pod dejstvo na Ro zracite.Kontrastot se mesa so krvta i ja imitira krvta.Nad pacientot ima rendgen aparat, povrzan so monitor.Lekarot se sto pravi gleda na monitorot. Gledajki go dvizenjeto na kontrastot vsusnost go gledame i dvizenjeto na krvta i eventualnite precki na patot.Od femoralnata vena ( butnata vena, znaci od cipite) ili pak od krvnite sadovi na rakata se vnesuva eden vid na sonda ili kateter koj sto e napraven od materijal koj sto go pravi vidliv pod dejstvo na rendgenskite zraci. Lekarot go gleda srceto, t.e koronarnite krvni sadovi - onie sto go hranat srceviot muskul. Stom vidi kakva e situcijata resava sto drugo ke vmetne na "mestoto na nastanot" - stent, balon kateter, Doppler kateter.....So pomos na hidraulika soodvetniot del,zatvoren se "gura" kon kriticnoto mesto kade sto se "otvora" i vgnezduva.
Stentot pretstavuva eden vid na pruzina...zamislete kako ona maloto pruznice od penkaloto. Stom se stigne do koronarkata koja bila okluzirana (stesneta) toa se pod-otvara, se siri i nalveguva vo dzidot na krvniot sad, na toj nacin obezbeduvajki cvrstina i eden vid armatura, koja sto nema da dozvoli povtorno zatvoranje na toa mesto.
Koronarografijata znaci e invazivna dijagnosticka, no i terapiska metoda. Pretstavuva zlaten standard za otkrivanje na koronarnite bolesti i za vrodeni anomalii na koronarnite arterii. Koga se raboti za infarkt taa treba da se izvede maksimum 6 casa po pojava na prvite simptomi. Vo USA standardite se drugi - kaj niv se maksimum 90 min. ???? Kaj nas ova e naucna fantastika, zasto za tolku vreme ni Brza Pomos nema da dojde. Inaku na Institutot za srcevi zaboluvanja - popznat kako Klinika za kardiologija ima prekrrasen tim koj sto mnogu uspesno i profesionalno raboti na ovaa metoda.

[Satanico Pandemonium]

Цитат напишан од: slasa

interesno , obs se pisam so mali bukvi , edna raka e vo gips taka da tipkam samo so edna ,,


od cipite se odi so elektrodi do komoriote a isto i od kaj racetye preku veni , so kamera se do toa mesto koje gi predizvikuva tie simptoni , toest nekoj muskul koj so pomos na elektricni puls go usmrtuvatt ,

,

Se raboti za ablacija. RFA ovde se vika, radio frequency ablation. Inaku, da, ovaa procedura mi e eptem poznata.

[lorista]

Цитат напишан од: Maslinka

Moze da bidat mnogu raboti, no mislam deka se raboti za ektopicen predvodnik na srcevata rabota. Namesto toa da go pravi SA cvorot , rabotata ja prevzema drug del od srceviot muskul i ja poremetuva srcevata rabota i frekvencija. No pak velam, moze da se mnogu drugi raboti.
Onaa procedura sto ja opisuvate e t.n. Koronarografija. Na pacientot mu se aplicira kontrast vo krven sad. Kontrastot e sredstvo vo tecna sostojba koj e vidliv pod dejstvo na Ro zracite.Kontrastot se mesa so krvta i ja imitira krvta.Nad pacientot ima rendgen aparat, povrzan so monitor.Lekarot se sto pravi gleda na monitorot. Gledajki go dvizenjeto na kontrastot vsusnost go gledame i dvizenjeto na krvta i eventualnite precki na patot.Od femoralnata vena ( butnata vena, znaci od cipite) ili pak od krvnite sadovi na rakata se vnesuva eden vid na sonda ili kateter koj sto e napraven od materijal koj sto go pravi vidliv pod dejstvo na rendgenskite zraci. Lekarot go gleda srceto, t.e koronarnite krvni sadovi - onie sto go hranat srceviot muskul. Stom vidi kakva e situcijata resava sto drugo ke vmetne na "mestoto na nastanot" - stent, balon kateter, Doppler kateter.....So pomos na hidraulika soodvetniot del,zatvoren se "gura" kon kriticnoto mesto kade sto se "otvora" i vgnezduva.
Stentot pretstavuva eden vid na pruzina...zamislete kako ona maloto pruznice od penkaloto. Stom se stigne do koronarkata koja bila okluzirana (stesneta) toa se pod-otvara, se siri i nalveguva vo dzidot na krvniot sad, na toj nacin obezbeduvajki cvrstina i eden vid armatura, koja sto nema da dozvoli povtorno zatvoranje na toa mesto.
Koronarografijata znaci e invazivna dijagnosticka, no i terapiska metoda. Pretstavuva zlaten standard za otkrivanje na koronarnite bolesti i za vrodeni anomalii na koronarnite arterii. Koga se raboti za infarkt taa treba da se izvede maksimum 6 casa po pojava na prvite simptomi. Vo USA standardite se drugi - kaj niv se maksimum 90 min. ???? Kaj nas ova e naucna fantastika, zasto za tolku vreme ni Brza Pomos nema da dojde. Inaku na Institutot za srcevi zaboluvanja - popznat kako Klinika za kardiologija ima prekrrasen tim koj sto mnogu uspesno i profesionalno raboti na ovaa metoda.

Eeeeee Maslinche ,kazi kolku se cheka kaj nas na klinika za Koronarografija!!!

[Maslinka]

Taka si e lorsta - ne samo za koronarografija, ami i za edno obicno EHO ili EKG!!!

Tatko mi pred....mislam veke 3 godini imase miokarden infarkt. Denes go imam da me bakne sekoe sabajle pred da odi na rabota samo zaradi strucnosta na tie lekari. No priznavam, imavme dzoker "povikaj prijatel". Da odese po redoven pat........Ona sto togas mene me zbesna, e toa sto tetovskite lekari ne go upatuvaa vo Sk, na Kardiologija 2 dena!!!! A taa intervencija, vo slucajov - koronarografija so stentiranje e, kako sto rekov potrebno da se izvrsi za maks.6 casa za da ne dojde do popustanje na komorite,odnosno ponatamosno ostetuvanje na negovata funkcija, zasto infarktot, nekrozata veke e nastanata, nema nazad. Nejse, blagodarna sum sto si go imam do mene.

Da odgovoram direktno - se ceka minimum 2, no najcesto 3 meseci!!!
Itnite ne cekaat, vednas se primaat.
Onoj sto denes se obiduva da zakaze ke ceka 3 meseci i vo meguvreme mnogu verojatno ke stane "iten". Loso, no od ova zdravstvo toa e maksimumoti. Od druga strana - cenata na intervencijata vo odnos na mestata so koi se sporeduva mestoto na cekanje e verojatno 5-6 pati poniska.
Ne opravduvam odlozuvanje, no medicinata sto kaj nas se praktukuva so tek na vreme ja gubi humanosta, oti kapitalizmot takvo nesto i ne poznava.

[Satanico Pandemonium]

Ne sakam da pisuvam na ovaa tema zatoa sto i nema sto da se pisuva. Angiografija izvrsena nad 12 sati posle infarktot nema nikakov benefit. Angioplastijata so stent osven ako ne e izvresena za vreme na akutniot napad vo prvite nekolku sati nema isto taka nikakov benefit. Za site hronicni srcevi zaboluvanja osven sto gi namaluva simptomite (stentot) nema nikakvo namaluvanje na smrtnosta.

Ona sto e bitno, e slednoto: da e lecenjeto na infarkt proces. Koj pocnuva od pocetokot na bolkata i stignuvanje na ambulantata za 2-3 minuti. Ovde nema doktori sto rabotat vo ambulanti. Se se toa paramedics koj se nauceni da pruzaat prva pomos, davaat vednas lekovi, sokovi i intubiraat na lice mesto. Ne treba da e nekoj genije za da nauci sto da se prai vo slucaj na katastrofa. Tie paramedics , koj imaat kurs, i koj mozat da bidat i pozarnikari ovde vo USA, go pravat prvoto EKG i ako se somnevaat go isprakaat odma do najbliskiot dezuren lekar. Tie na lice mesto davaat tPA ako najbliskata koronarna angiografija e podaleku od 60 minuti vozenje. Ako ne, tie ja aktiviraat laboratorijata, i doktorot i sestrite mora da se najdat vo tocno odredeno vreme posle primanje na povikot.

Toa e za akutnoto lecenje. Megjutoa najdramaticen pad na smrtnosta ima zaradi iniciranje na slednite terapii posle infarktot : , heparin, beta blokatori, aspirin so clopidrogel, ACE inhibitori i statins. Spored site ovie kriteriumi prilikom odpust se ocenyuva i bolnicata i se rangiraat i doktorite i bolnicite. A od toa i zavisi da li bolnicata ke dobie pari vo idnina od osiguruvackite kompanii.

Znaci terapijata na infarktot e proces.

Nisto od ova ne postoi vo Makedonija. Realno gledano se se sveduva na slednoto: Ako nekoj ima akuten infarkt na miokardod poveke od 90 posto sansi se deka nema da zavrsi ni so tpa ni so koronarna angiografija. Togas, ili ke si umre na mesto, ili ako prezivee ke se maci so srceva insuficiencija i normalno vekot ke mu bide skraten. Kaj nas nema ni priod do Emergency Room zatoa sto prvo i ne postoi takvo nesto a vtoro na kardiologija se stignuva preku Vodnjanska sto e katastrofalna greska zatoa sto priodot zavisi samo od edno ulice koe cesto pati e prepolno so soobrakaj. Mislam katastrfoa do katastrofa e i ne vredi da se pisuva. Ako pak ima sreka da zavrsi so angiografija sto e isklucitelno pak preku vrski, prvo ako e napraena nad 12 sati nema nikava vrska (osven ako nema bolki vo gradite, aritmii i akutna srceva insuficiencija), a pacientot ke si misli deka go spasile, a vtoro, od site lekarstva sto gi nabrojav gore a sto se pobitni za namaluvanje na smrtnosta, retko koj pacient (so vrski ili so nevrski) ke bide na taa terapija od a do z i ke bide sleden adekvatno.

Na strana toa sto vo site mesta kade se stavaat stentovi mora da postoi nesto sto se vika surgical back up, za vreme na procedurata mozat da nastanat komplikacii, disekcija na stentot, akutna okluzija, shock, itn, i pacientot da mora da bide praten vednas na operacija. Vo sekoja zgrada kade takvi intervencii se vrsat, mora da ima i hirurgija. Toa ne e taka kaj nas. Realno gledano, tie sto gi pravat stentovite se priuceni lugje, koj nadvor od stavanje stentovi malku sto znaat i si go imaat monopolizirano pazarot. Kaj niv se stignuva ili so vrski ili so pari i toa e edinstvenata motivacija. Da bese motivacija navistina napredok na medicinata i zdravjeto na pacientot, togas istite tie doktori koj se tamu ke go uvedat sistemot koj postoi i se pokazal kako uspesen za pacientot.

Ama dzabe vredi da se pisuva za toa. Odamna e taka i vo idnina ke bide taka. Za pacientot katastrofa. Ako te strefi infarkt vo MK, nazdravje samo strizenje.

[Maslinka]

Tocno....ama ne se!

Na Institutot za Kardiologija, kako i sekade ima mnogu strucni doktori, no ima mnogu poveke birokratija, politka, poltronstvo koe sto e glaven kocnicar na reformite. Mrazam generaliziranje. Ne se site isti. Mojot primer, iako ne tipicen zaradi dzokerot, sepak e pozitiven. Pisuvajki go ova, svesna sum za iljadnicite pacienti koi ja nemaat taa sreka. No pisav zasto dobroto treba da se potencira, a losoto da se popravi.

Sosema e tocen delot deka bas vo toj Institut uslovite za rabota ne se pravilni, ne se po protokol. No postojat kako ustanov, so uslugite koi gi pruzaat tocno zaradi toa da nema monopol. Pandan se na Zan Mitrev (ili on bese niven pandan???) ,t.e na negovata kardiohirurgija, kade ima SE! Znaci S E ! Ama tamu sistemot e kako toj vasiot - kolku pari tolku muzika. Cenite se OGROMNI, no za tie pari se vgraduvaat i pozlateni stentovi, koi cinat i do 3-4 000 evra!Na Kardiologija toa cini okolu 6000 den, ama pogolem del od parite se refundiraat.Kaj Mitrev se naracuva dnevno meni po izbor na pacientot, a so dozvola na lekarot.....itn itn. Kardiologija ke mrnde od mesto koga finansiranjeto ke se smeni.

Ne tocen e delot za priucenite doktori - ne se soglasuvam! Da se bide dobar lekar vo Makedonija e prokleto teska rabota. No, bezcelna e sporedbata na dve razlicni skoli, zasto protokolite za rabota kaj ednite se menuvaat sekoj dnevno vo zavisnost od naucnite studii na koi se trosat pari kolku sto iznesuva budzetot na RM, a kaj drugite protokolite bivaat diktirani od cenite na pazarot i od farmacevtskata mafija.

Tocno e deka lekuvanjeto na infarktot e proces. Mnnooooogu tocno.
No ne e tocno deka go nema vo RM. Ima centar za rehabilitacija na srcevi bolni vo Ohrid, vo koj sto pacientite se sledat 24/7, za vreme od 3-4 nedeli. E sea jes da e kratko, ama za tie (bez)pari tolku.
Ne e dzabe pisuvanjeto...nikogas toa ne e dzabe.

[Satanico Pandemonium]

Цитат напишан од: Maslinka

Tocno....ama ne se!

Na Institutot za Kardiologija, kako i sekade ima mnogu strucni doktori, no ima mnogu poveke birokratija, politka, poltronstvo koe sto e glaven kocnicar na reformite. Mrazam generaliziranje. Ne se site isti. Mojot primer, iako ne tipicen zaradi dzokerot, sepak e pozitiven. Pisuvajki go ova, svesna sum za iljadnicite pacienti koi ja nemaat taa sreka. No pisav zasto dobroto treba da se potencira, a losoto da se popravi.

Sosema e tocen delot deka bas vo toj Institut uslovite za rabota ne se pravilni, ne se po protokol. No postojat kako ustanov, so uslugite koi gi pruzaat tocno zaradi toa da nema monopol. Pandan se na Zan Mitrev (ili on bese niven pandan???) ,t.e na negovata kardiohirurgija, kade ima SE! Znaci S E ! Ama tamu sistemot e kako toj vasiot - kolku pari tolku muzika. Cenite se OGROMNI, no za tie pari se vgraduvaat i pozlateni stentovi, koi cinat i do 3-4 000 evra!Na Kardiologija toa cini okolu 6000 den, ama pogolem del od parite se refundiraat.Kaj Mitrev se naracuva dnevno meni po izbor na pacientot, a so dozvola na lekarot.....itn itn. Kardiologija ke mrnde od mesto koga finansiranjeto ke se smeni.

Ne tocen e delot za priucenite doktori - ne se soglasuvam! Da se bide dobar lekar vo Makedonija e prokleto teska rabota. No, bezcelna e sporedbata na dve razlicni skoli, zasto protokolite za rabota kaj ednite se menuvaat sekoj dnevno vo zavisnost od naucnite studii na koi se trosat pari kolku sto iznesuva budzetot na RM, a kaj drugite protokolite bivaat diktirani od cenite na pazarot i od farmacevtskata mafija.

Tocno e deka lekuvanjeto na infarktot e proces. Mnnooooogu tocno.
No ne e tocno deka go nema vo RM. Ima centar za rehabilitacija na srcevi bolni vo Ohrid, vo koj sto pacientite se sledat 24/7, za vreme od 3-4 nedeli. E sea jes da e kratko, ama za tie (bez)pari tolku.
Ne e dzabe pisuvanjeto...nikogas toa ne e dzabe.

pazi, ne sakam sega da se raspravam za nekoj raboti bez nekoja povrzanost, znam deka mnogumina tamu ke se osetat povredeni. No poentata e sledna: Ako se saka da se izvadi nekoj zaklucok, togas toj mora da se izvadi vrz baza na podatoci samo! Takvi vo MK nema!! A , i da nekoj im pobara, ke gi izmislat, ne se za veruvanje. Primer eden mal, ne sakam da spomenam za koj "vrven profesor" se raboti, ama na eden kongres ovde vo Amerika go prasaa kako vie lekuvate postoperativna hipertenzija: Coekot ladno kaza - kaj nas takvo nesto ne postoi! I toa e toa, sekoj znae samo za ona sto toj gleda korist da izvlece.

Koga rekov za priuceni doktori, znaev deka nekoj ke odgovori. Na ova mislev: Ovde, za da stigne nekoj da stava stentovi, prvo treba da zavrsi tri godini specijalizacija po Medicina i da go polozi specijalistickiot ispit. Se raboti 80 sata nedelno, i cela interna medicina mora na prsti da ja znae. Sekoj sto stava stentovi znae sto tocno da napravi ako pacientot go zaboli stomak, ako pritisokot mu padne, ako razvie bubrezna insuficiencija, sekoj znae da napravi toracenteza ako mu treba, pa i paracenteza, sekoj znae kako H Pylori se leci... Posto, kardiologijata e kompetitivna, najdobrite od medicina odat na specijalizacija od kardiologija. Taa trae 3 godini. I posle toa pak specijalisticki od kardiologija. Sekoj znae da pravi se, od stavanje na pacemkaeri, citanje na ECHA i pravenje na istite, stress testovi, a i da gi analizira studiite, da znae koja e chkart koja ne. Sekoj znae se za site mozni lekarstva od beta blokatori, do statisns, se sto se koristi vo kardiologijata. Da ne zboruvam deka sekoj znae koga akutna srceva insuficiencija ima kako i sto da prai. I posle specijalistickiot po kardiologija, ima uste edna ili dve godini stavanje na stentovi i po specijalno za kateterizaciji. I posle toa pak , specijalisticki samo za angioplastija. Tri specijalisticki ispiti vkupno.

Kaj nas, kolku sto slusam, ne samo sto nema prvo intenziven trening po interna (kade sum slusnal posto se mnogu im velat ajde, odete si deneska doma, i odprilike se motaat na viziti po 3-4 sata dnevno), tuku i na kardiologija ima odpocetok odprilike tie sto ke pocnat so stentovi, i tie sto ke se bavat so ECHO i slicno. Samo tamu sum sretnal doktori koj pravat samo na primer artroskopija, a ne znaat da intubiraat i vo celina da go gledaat pacientot. Samo tamu, sum sretnal doktori koj stavaat samo stentovi a ne gi znaat preporakite kaj koj pacient kolkav treba da mu e LDL a kolkav HDL, samo tamu sum sretnal doktori koj stavaat stentovi a ne znaat kako warfarin da zapocnat koga pacientot ke mu razvie atrialna fibrillacija ili koga posle kateterizacija ke dobie bubrezna insuficiencija, ili retroperitonalno krvarenje. So drugi zborovi, takviot doktor na primer ovde ne moze da bide doktor, dodeka obratno ne stoi. Na toa mislev priuceni doktori.

Najstrasnoto e sto tamu ne postoi sistem TIE DOKTORI da se sporedat so svetski standardi. Izleze pred nedela dve rangiranje za Medicinata vo MK nekoe, i iako e tesko da se oceni, tie od Evropa sto bea ja ocenija na predposledno mesto vo Evropa. Ednostavno, ne bese posledno zatoa sto zakonite ni bile OK, znaci samo na hartija e OK a se drugo vo praksa e za nikade. Na toa mislev koga rekov priuceni isto taka. No sepak, mislam deka ne e za pisuvanje, nikade nema da dovedat ovie diskusii. Lugje ke branat eden sistem do kraj, i ke gi nervira drugiot (vo ovoj slucaj jas) i ke se najdat pogodeni i jasno mi e toa i go razbiram toa. Problemot e sto, realnosta e katastrofa tamu, odsekogas bila i ke bide zatoa sto edni te isti lugje se tamu, i kako i da e, niv nemoze preku nok da gi snema. Se sto e od svetot kako standard, niv ne im odi vo prilog da se sprovede (kako sto NISTO dosega nemaat sprovedeno) i soodvetno, nema da go sprovedat.

[Maslinka]

Ocigledno ne sum razbrana.
Ne zastanav vo odbrana na ovdesniot sistem, koj sto go kritikuvas i samiot. Zastanav vo odbrana ne edna shaka odlicni doktori. Ne go napdnav toj, tamosniot sistem, posto kako sto stojat rabotite sega, verojatno e deka i jas ke bidam del od istiot. Znaci ne kritikuvam, naprotiv ne ni sporeduvam, posto kako sto ubavo si objasnil, sporedbata ne e mozna. Sepak pak ke recam, ima doktori ovde ( i vednas da se pojasnam: da, malku, mnogu malku doktori) koi se strucnjaci vo svojata oblast. I povtorno da se objasnam - naucnata naobrazba koja sto gi pravi strucni do nebo i nazad, ne ja imaat dobieno ovde, tuku nekade vo stranstvo. Znaci ne sum vo zabluda.Znam deka ovde, vo obrazovniot del na medicinarite postoi "crna dupka".

Ona sto jas go "pravdam" vo mojot post e deka ne e mozno so (ic)pari vlozeno vo medicinata da se praktikuva vrvna medicina. I tollku. Ne kudam nieden drug sistem, nit pa sum fan na ovdesniot. Ednostavno registriram sostojba.

I jas prethodno, vo prviot post rekov deka vo Mk, nema statisticki podatoci! Poslednata studija na koja sto rabotev

" Single vessel or multivessel coronary artery disease – how precisely their perfusion and functional consequences can be detected with MPS Tc99m MIBI?"

bese najteska tocno vo delot za pribiranje na podatoci. Na raka vrtev istorija po istorija po istorija........Znaci znam od prava raka deka nema podatoci i toa i jas sama go rekov.

I za kraj TIE DOKTORI na krajot od denot pak zavisat od uslovite vo koi rabotat i od toa kolku pari se vlozuva vo niv, za niv. Lekarot ne moze da prepise ampula adenozin posto kosta 100 evra. Lekarot ovde ne lekuva postoperativna hipertenzija zasto lekovite sto treba da gi prepise i ordinira pacientot ne e vo sostojba da gi plati. A Fondot za zdravstvo nema da refundira. I poleka so tek na vreme, se napustaat skapite i pravilni doktrini i se ordinira poevtinata terapija. Ova se obiduvav da go objasnam.

[Satanico Pandemonium]

I jas mislam deka se raboti za nedorazbiranje. Toa e samo kako rezultat na nedostatok na definicii.

Na primer, koga ke reces i vo MK ima dobri strucnjaci. OK, koj e kriteriumot? Jas ti rekov koj e ovde. Na primer, na medicina , samo za da go zavrsis faktultetot i da dobies licenca vo bilo koja drzava site medicinari mora da go polozat taka nareceniot USMLE. Toj se polaga vo eden den, vo ist sat nasekade vo Amerika. I sekoj se rangira. Paradoksalno e sto toj ispit bilo koj isto taka od Makedonija moze da go polaga, samo, jas gi imam podatocite kolku od nas uspeavaat da go polozat (za razlika od amerika kade proodnosta e 98%). A se raboti samo za knigi i ucenje, nikakvi pari ne se potrebni za nekoj da se rangira vo prvite na primer 10% vo Amerika.

Posle toa, pak, site specijalisticki ispiti se polagaat pak vo ist den. Tri po red, i tuka ima rangiranje, ke ti kazat vednas vo koj procent si, kolku od tebe se poarni kolku polosi. Znaci, ima razlika nekoj da kaze, jas sum dobar, ne sum nisto polos od onoj od drugana strana na ulica (kako sto sekoj coek bez razlika da li e od MK ili USA ima tendencija za sebe si da si kaze), ama drugo e da sednes 250 000 lekari vo eden den i na site da im podelis test i da gi izrangiras. Znaci, koj e kriteriumot tamu? Jas ti kazav koj e ovdeka, i pravo da ti kazam ne znam za nieden tamu doktor koj ovdeka zavrsil site mozni specijalizacii, gi polozil site ovdesni testovi sto se baraat kako minimum za da i se rangiral na primer vo top 10% na site ispiti, te za nego da se kaze , eh , barem vo naukata ovoj e na svetsko nivo a raboti vo Makedonija. Mislam, po koj kriterium velis i ovde ima lekari na svetsko nivo. Sigurno ne po ovoj sto jas ti go opisuvam, a jas za drugo i nemozam da komentiram ako nema brojki, cifri. Inaku sekoj moze za se da kaze deka si e eskpert i raspraviite do nedogled da odat.

Ponatamu, za da ostane nekoj na fakultet, ovde mora da publikuva vo svetski spisanija, koj se peer reviews. Toa e , na primer uste eden kriterium za uspeh. I toa se znae vo koj journali. Ne bilo koj, ne zbornik, tuku ozbilni journali. Ako velis deka ima svetski doktori tamu, kazi togas koj od niv go ispolnil ovoj svetski uslov?

Sto se odnesuva za nemanje na podatoci, na toa i mislev. Prvo, ako sama ne sednes da vrtis istoii , tie podatoci ne postojat vo republika Makedonija. Toa mi bese zborot. A vtoro, ti imas na raspolaganje samo istorii na pacienti koj ti se tamu raspolozivi. Toa ne e isto so na primer realnosta vo Makedonija, kade nekogo ako go strefi infarkt, ima golemi sansi vo prvite sati da si odi. Koja e celokupnata statistika za ovoj problem? Kako se leceni tie pacienti, koj se ishodite. Ok e toa sto go rabotis, no toa e tvoj trud, a ne drzavna statistika kade se gleda goleminata na problemot.

I treto, za nemanjeto na pari. Toj izgovor go slusam mnogu dolgo. Ustvari odsekogas. Edno vreme, damno, velea nemame strucna literatura, skapo e, inace zedni sme za znaenja. OK, se uvede internet, nasekade vidov na kliniki go ima, ama , edno ne e promeneto: Kolku sto znaea pred toa, tolku i deneska. A za parite, da im puknes sega milijarda, pak, ist procent ke bide na doktori koj USMLE go polozile. Vprocem, razgovarav so edna drugarka koja ima privatna klinika, pred nekolku godini, mi rece ajde da rabotime zaedno. Koga i kazav kolku mi e platata vo Amerika, mi ponudi dupla! Neverojatno. Posle, doznav za toj batkata koj go somnicea deka pari zemal od stentovi, toj vazese lani bar za eden od najiskusnite strucnjaci za stentovi, Kedev se skara so nego, toj be milioni, pari koj nieden doktor ovdeka ne zarabotil gi zarabotuval. A i vidov tamu sto lekari imaat kakvi se kuki i imot, pa pak se za nikade nitu pak taa ogromna para gi stimulirala bar na 10% od ovdesnovo nivo da dojdat.

Znaci, se se raboti za standardi - definiraj prvo po koj ke cenis da li e nekoj dobar ili los, a posle se raboti za presek i toa sto e potrebno za da se pocituvaat bar minimalnite standardi vo Makedonija. Ni edno, ni drugo e storeno tamu.

[Maslinka]

Jas ti velam vo pravo si, ti pak istoto.

Vo otsustvo na definiciite koi sto gi baras, potvrdata za odlicen lekar doaga od spaseniot zivot. Ili bar podobruvanje na kvalitetot na istiot i toa vo uslovi koga aparatite se po 10-15 god stari, koga vo bolnicite ima gluvci i lebarki, koga nema lekovi koi se prva linija na terapija....e koga vo tie uslovi ke se spasi necij zivot, toj lekar za mene e odlicen lekar.

Definici, standardi i svetski protokoli nema. Nemalo. Uste dolgo nema da ima. Ne rekov deka ima.
Na edna druga tema za kamerite vo javnite zdravsvteni ustanovi (mislam deka barba ja imase postaveno temata) ako se sekavas dobro go iskritikuvav i medicinskiot obrazoven proces i lugeto vkluceni vo nego.
A za parite dobieni od mito, so koi se pravat tie kuku - ne sakam ni da pravam moabet. Osuduvam.

Ona sto jas go "pravdam" vo mojot post e deka ne e mozno so (ic)pari vlozeno vo medicinata da se praktikuva vrvna medicina. I tollku. Ne kudam nieden drug sistem, nit pa sum fan na ovdesniot. Ednostavno registriram sostojba.

I jas prethodno, vo prviot post rekov deka vo Mk, nema statisticki podatoci!



Ne znam sto ne me razbiras koga ne napadnav nekogo, a uste poveke pa sto ti vikam deka si u pravo!?
Nejse.

[Satanico Pandemonium]

Цитат напишан од: Maslinka

Jas ti velam vo pravo si, ti pak istoto.

Vo otsustvo na definiciite koi sto gi baras, potvrdata za odlicen lekar doaga od spaseniot zivot. Ili bar podobruvanje na kvalitetot na istiot i toa vo uslovi koga aparatite se po 10-15 god stari, koga vo bolnicite ima gluvci i lebarki, koga nema lekovi koi se prva linija na terapija....e koga vo tie uslovi ke se spasi necij zivot, toj lekar za mene e odlicen lekar.

Definici, standardi i svetski protokoli nema. Nemalo. Uste dolgo nema da ima. Ne rekov deka ima.
Na edna druga tema za kamerite vo javnite zdravsvteni ustanovi (mislam deka barba ja imase postaveno temata) ako se sekavas dobro go iskritikuvav i medicinskiot obrazoven proces i lugeto vkluceni vo nego.
A za parite dobieni od mito, so koi se pravat tie kuku - ne sakam ni da pravam moabet. Osuduvam.

Ona sto jas go "pravdam" vo mojot post e deka ne e mozno so (ic)pari vlozeno vo medicinata da se praktikuva vrvna medicina. I tollku. Ne kudam nieden drug sistem, nit pa sum fan na ovdesniot. Ednostavno registriram sostojba.

I jas prethodno, vo prviot post rekov deka vo Mk, nema statisticki podatoci!



Ne znam sto ne me razbiras koga ne napadnav nekogo, a uste poveke pa sto ti vikam deka si u pravo!?
Nejse.

Ok, ok, razbiram sto sakas da kazes i se izvinuvam ako ispagja deka napagjam nekogo, ne napagjam nikogo licno. Ona kade se raziduvam so tebe e , samo tvojata definicija za dobar doktor i poentata deka vaka e kako sto e zatoa sto nema pari i bez pari nema vrvna medicina. Smetam, deka vaka kako sto e, i da puknes milijarda nema da bide poarno, no toa e druga tema. Ne velam deka Nobelovi nagradi treba da ima vo MK sekoja godina, no , za drugo mi bese zborot. OK, no na druga tema za toa. Golem pozdrav i golem uspeh vo rabotata.

[slasa]

Kamo nekoj da ima od MK za nobelova nagrada .. prv jas ke go potkupam cel komitet vo Stockholm samo makedonec da dobie

[Maslinka]

Сум ја заборавила темава и најважното во неа:

Кога пред ваши очи, на некој човек му се случува инфаркт секоја минута е важна. Срцевиот инфаркт е најчест кај мажи, над 55 годишна возраст. Кај жени се јавува поретко и тоа после менопауза. Кај млади лица е редок. Внимавајте - “ПОРЕТКО“ И “РЕТКО“ НЕ ЗНАЧАТ И НИКОГАШ!!!
Постов е наменет за не-медицинските лица: инфарктот, особено кај жени може да изобилува со цел спектар на неспецифични симптоми, а исто така симптомите може да се имногу оскудни. За лица со шеќерна болест-дијабетичари, болката како водечки симптом може сосема да ја нема. Значи има многу случаи кои отстапуваат од типичната симптоматологија. Сепак, како најчести симптоми би ги навела следниве:

- градна болка, која варира во јачина, но најчесто е силна и прободувачка. “Градна“- со локализација во централниот дел на градната коска, со ирадијација кон левата рака, левата страна на вратот и вилицата, левата плешка
- глад, недостиг на воздух
- препотување
- гадење, повраќање и
- страв. Пациентите кои имаат срцев инфаркт се преплашени, во исчекување, бледи.

Откако ќе се посомневате, заради наведените симптоми за појава на срцев инфаркт, неопходно е веднаш да се повика Брза Помош. Знаејќи колку време и колкава можност за интервенција имаат, секоја минута е важна.

Доколку човекот е свесен и може да голта, веднаш му се даваат 300 мг Аспирин или Андол ДА ГИ ИЗЏВАКА, а после и голтне.
Се легнува на земја и се покрива со нешто/

Доколку е човекот во безсознание, се пристапува кон СМБО (Срцево-Мозочно-Белодробно-Оживување, CPR) за кое последните протоколи велат дека се изведува со 30 масажи и две вдишувања. СМБО треба да знае секој возач, но овде не би го опишувала, зашто несоодветно изведеното СМБО може да направи повеќе штета отколку корист, а за соодветно изведување потребно е практична вежба. Не вертуелна.
Во установата во која ќе биде однесен пациентот ќе се изврши проценка за понатамошен третман, но тоа веќе е стручна тема.
За вас е доволно да се посомневате, да повиката Брза Помош, евентуално да дадете Аспирин и да останете со лицето, до пристагање на помошта.